MALO O FUDBALU

Znam rekao sam neću o dnevnoj politici, pa prekršio ali sada, sada sebi zaista dajem slobode kada planiram da govorim o fudbalu. U pitanju je premijer liga, i to samo prvo poluvremeve, drugo nisam stigao da gledam jer sam i sam žurio na fudbal, rekreaciju. Elem radi se o velikim klubovima, ili bar klubovima u koje se ulaže velika lova, Sitiju i Čelziju, govoriću pomalo fudbalskim rečnikom, nadam se da to nekom neće smetati. Elem, radi se zaista o ekipama koje su toliko investirale u bitne stavke u fudbalu, u brzinu igrača, igru na prvu loptu, pokrivanje u odbrani do kraja, ili bez izuzetka, dakle, reč je o top timovima, koji možda i sami ne znaju koliko koštaju, a koštaju puno za naše uslove da ih gledamo uživo, ali i ovako preko tv-a nije loše, dobri su dodjavola. Ali ti dobri, sjajni igrači, plus njihovi treneri, tu zaista nema priča, svako od nas može da voli ili ne voli nekoga, ali poštovanje i zalaganje je druga priča, ljudi prosto znaju šta rade, valjda su zato i toliko (pre) plaćeni, kako god, nisam ja ovde da iznosim svoje utiske. Ali kažem, utekmica sezone, iako je to u Engleskoj slicno, svi slede Murinjov primer, iako Murinju ovih dana i nejde najbolje, ali svi gledaju da se ižive na slabijim klubovima a sa sebi sličnima igraju remi, jer to se zove liga takmičenje, ali i to nije tema večerašnjeg bloga. Nije problem ni to što je Čelzi poveo samo posle prvog upućenog udarca na go za celih 45 minuta, go su dali na kraju poluvremena, sam Siti nije imao neka 2 udarca u okvir gola za isto to vreme iako je imao nekih 5-6 gol šansi, ali prosto sto nije stigao da uputi šut, ili je bio izblokiran. Dakle, pričamo o modernom fudbalu koji od igrača zahteva potpunu pripremljenost, i brzinu, ekpeditivnost, sve što ide sa tim, a u šta se pretvorio današnji fudbal. Daleko od toga da plačem za nekim osamdesetim ili devedesetim, mislim da se i danas igra dobar fudbala, ali je problem u tome što je fudbal generalno igra na rezultat, a reč je o sportistima koji su puno plaćeni, ali i jako opterećeni tokom godine, pod velikim pritiscima, duhovne i materijalne prirode, i to je veliki problem, danas se svodi fudbal na brzinu i igru po pritiskom, presing je osnova fudbala, veoma visog presing i ziherasenje, igranje na tudje greske. Tu niti ima lepote, niti ima uživanja, sve se svodi na rezultat. I to je danas fudbal, jer su svi mnogo dobri, jer svi jako dobro igraju i onda i nema potrebe za lepotom, za tehničarima i idejama, nego se sve svodi na efekata i brzinu....i na pritisak, svakodnevni, belo nasilje koje trpimo na poslu a koje fudbal tako jeftino legalizuje, a opet tako skupo sve to nas košta; ljude koji gledaju i koji ne vide ništa za 45 minuta, tri udarca na go od čega je prvi udarac u 45-om minutu bio i go, a sve se svodi na sredinu terena, dodavanju golmanu, nadjebavanju ili čak napucavanju pa ko pre do lopte...mnogo je to jeftino za tako skup sastav i za tako kvalitetne igrače....ali nas niko ne pita ništa, jer mi sto odavno konzumenti kulturnih i nekulturnih sadrazaja. I sta se tu može, osim da se bude po strani a i to nije rešenje, naročito ne za duži rok.