Postoji jedan antički mit koji je i danas aktuelan, a to je mit o Narcisu. Uobičajena predstava o tome je da je Narcis bio zaljubljen u vlastitu sliku i da je zbog toga kažnjen smrću. Ono što ovde nije jasno jeste to zašto je Narcis morao biti kažnjen? U osnovi Narcis je težio da se izjednači s vlastitim odrazom u ogledalu. Greh Narcisov je u tome što je on poverovao da je njegov odraz (tj. njegova slika) čak lepša od njegove spoljašnjosti. Težnja da se identifikuje u modelu koji je sam stvorio za Narcisa je imala pogubne posledice. Narcis je morao umreti jer je prekoračio granicu dozvoljenu smrtniku: u antičko doba bogovi su oni koji nameću modele ljudima. Ali Narcis i sam postaje model, težeći da se u potpunosti identifikuje sa vlastitom slikom i u tome je njegova duboka tragedije. U trenutku identifikacije Narcis prelazi granice namenjene smrtnicima i sam postaje model za druge modele. To je ono što antički svet Narcisu nije mogao oprostiti. Zbog toga je Narcis zaslužio smrt. Narcis
Na početku istorijskog razvoja uvek se nalazila neka suverena instanca: bilo da istorija započinje mitom (stara Grčka) ili da je stvara Bog (Stari zavet). U drevno doba mitovi su često obavljali funkciju koju danas vrši nauka: to su bile priče o poreklu ljudi, bogova, kosmosa itd. Suštinsko u mitu je bilo održati verovanje u konačni smisao svega što jeste. Mit nije dozvoljavao pitanja, on je prosto davao odgovore. Suštinsko u mitu jeste to da je on bio zaokružena slika stvarnosti. Nije bilo moguće iskoračiti iz mita, jer mit nije samo objašnjavao ono što je bilo nego isto tako i ono što će biti. U mitu je celokupna stvarnost zahvaćena na mitski način: sve je deo priče i od svega na kraju ostaju samo priče. Mitovi su kao drevni spomenici. Oni su bili ogledalo antičke suverenosti i putem njih ona je težila da se produži u vremenu (trajanje). U čemu se mit razlikuje od savremenih medija? Moć je u doba mitova dolazila iz prošlosti – arhajskog perioda – i vodila budućim događajima. Produžit