Mašina-proteza i mašinski spojevi

Sinoćno gostovanje Rektora Beogradskog univerziteta na Insajder TV-u je bacilo novo svetlo na dosadašnje studentske proteste. Rektor je ukazao na to da već neko vreme postoji nerazumevanje sa vlastima, a što je kulminiralo pokušajem vlade da progura izmene zakona o visokom obrazovanju, koje je uključivalo i dolazak stranih univeziteta i to uz određenu subvenciju države, što je za rektora navodno bio i glavni kamen spoticanja sa vlastima. Istina, predlog izmene zakona je povučen iz skupštinske procedure, ali čini se da je to bio i inicijalni okidač za dalje događaja koji su usledili, a to je bila blokada univerziteta. Rektor je izjavio da je kolegijum prorektora sazvao 7 do 10 dana nakon blokade, što deloju doista zakasnela odluka u trenutku kada se na univezitetu dešavaju ozbiljna kršenja zakona. Sada postoje jasna i neprestana pohvala studenata. Međutim, ne treba imati iluzija da su studenti stihijski, alarmirani nedavnim tragičnim događajim krenuli u blokade. Verujem da su blokade o...

Studentski protesti su ušli u Novu godinu sa starim zahtevima. Instini za volju, moram priznati da mi nisu najjasniji studentski zahtevi. Posebno je nejasan prvi zahtev koji se odnosi na to da je potrebno da svi odgovorni za pad nadstrešnice u Novom Sadu budu kažnjeni. Među opozicijom, istina u manjini (Narodna stranka), se pojavilo mišljenje da je istraga povodom pada nadsrešnice vođena na brzinu, i da ima ozbiljnih propusta, a što ukazuje na to da bi optužnica na sudu mogla „biti oborena“ iz tehničkih razloga. Jedan od razloga za to je i pritisak koji su studenti i celokupna javnost vršili na tužilaštvo, zbog čega je istražni postupak trajao kraće nego obično. Osim toga, druga stvar koja se pominje povodom ovog slučaja jeste problem korupcije, ali treba reći da za korupciju nije uopšte nadležno tužilaštvo koje je vodilo istragu, nego je za to potrebno da se pokrene posebni postupak – za to su nadležni sudovi posebne nadležnosti (privredni, prekšajni, upravni itd.) – koji takođe treba...

Prošlo je više od mesec dana od početka studentskih protesta, odnosno, od tzv. blokade univerziteta i čini se da su konačno postale jasne namere studenata. Reč je o tome da se uspostavi pravna država. Nije li postojala banalnija poruka od ove: studenti se bore za uspostavljanje pravne države. Ne želim da ulazim u to šta takva ideja treba da znači, ali jedna stvar je sada potpuno očigledna: studenti se protiv države bore iz sfere civilnog društva. A kakav status ima ovo civilno društvo? Čini se da niko nije iznenađen zašto je NVO-sektor na strani studenata? Oni se bore za istu stvar, odnosno, oni nastupaju zajedno u sferi civilnog društva. A kakav je status civilno društvo dobilo u doba neoliberalizma? Treba li ponavljati da je tamo civilno društvo iznad države, iznad u smislu da ono predstavlja mehanizam za kontrolu rada državnih organa i to sa zahtevom za efikasnu zaštitu ljudskih prava. Dakle, u doba neoliberalnog kapitalizma civilni sektur igra ulogu kontrolnog mehanizma i on treba ...