Mašina-proteza i mašinski spojevi

Temom genija bavilo se još prosvetiteljstvo. Zahvaljujući Kantovoj filozofiji ovo pitanje čini okosnicu i nemačkog klasičnog idealizma. Problem genija Kant (1724–1804) je razmatrao u svojoj trećoj Kritici (Kant 1991). Nasuprot prorodno lepog koje je predmet suda ukusa, umetnički lepo je proizvod genija. Genije je neko ko proizvodi pravila umetnosti i kao takav jeste neka prirodna sposobnost. Budući da su pod uticajem šturma i dranga osećanje i nagon potisnuli prosvetiteljsko shvatanje uma – čemu je povoda dao i "revolucionarni teror" kao i Kantova filozofija, koja je um tražila u praktičnoj sferi osporavajući njegovu teorijsku upotrebu – Fihte (1762–1814), a kasnije i Šeling (1775–1854), upravo u pojmu intelektualnog opažaja nalaze izlaz iz čorsokaka u koji je dovedena Kantova teorijska filozofija. Fihte je rešenje problema našao u praktičnoj sferi (delotvorna radnja – Tathandlung) odbacujući Kantovu stvar po sebi kao ostatak dogmatskog realizma (Fihte 1974), dok je Šeling i...

Proučavajući despotizam Monteskje je ustanovio da je to vlast koja kod svojih podanika izaziva osećanje straha i bespomoćnosti. O sablasti despotizma tokom XVIII veka pišao je i Grorišar. Evo šta on o tome kaže: »Od kraja XVII veka i u toku celog XVIII veka Evropu je opsedala jedna sablast – sablast despotizma« (Grorišar 1988, 7). O kakvoj je sablasti ovde reč? Činilo se da su zastupnici monarhije i njeni protivnici podjednako strepeli od upotrebe ove reči. Prvi su u despotizmu videli opasnost od sveopšteg izjednačavanja, dok su drugi njega shvatali u smislu vlasti koja prema svojim podanicima postupa kao prema robovima. Despotizam je bila jednako omrznuta reč u oba politička tabora. I dok je Monteskje insistirao na drugom značenju reči, dotle ga je Volter podsećao na njeno izvorno (antičko) značenje, u smislu gospodara u kući, domaćina (Ibid., 9). Ali, nesumnjivo da su svi o despotizmu mislili kao o političkom uređenju karakterističnom za velike azijske tvorevine u Turskoj, Mongolsko...