Mašina-proteza i mašinski spojevi

Bilo bi nekako pošteno da ono o čemu smo govorili gotovo cele godine, da time i zaključimo ovogodišnji ciklus pisanja, a to su (studentski) protesti (blokade). Elem, gotovo da više nikom nije potrebna elaboratica ovog problema, neki bi to nazvali i istorijom bolesti. I kao uvek, ono što su neki dočekali kao izuzetno osveženje političkog života u Srbiji, pretvorilo se u totalnu katastrofu. A da stvar bude gora u tome su učestvovali najmudriji ljudi u Srbiji, ili bi bar trebalo da važe za najmudrije, budući da je reč o studentima i univerzitetskim profesorima, a ne bi pogrešili ako bi ih nazvali i nekakvom kulturnom elitom, reč je o jednoj širokoj društvenoj podršci koja je dolazi od glumaca, akademika, novinar, advokata, sudija, srednjoškolskih i univerzitetskih profesora, NVO aktivista i dr. Šta to zapravo pokazuje? Da društveni krem Srbije i dalje nije svestan i ni izbliza ne poznaje „društvene uslove“ u kojima se ovde živi. I to ne treba da nas iznenađuje, budući da je vrlo moguće da...

Građanski protesti u Srbiji ulaze sada već u 8. mesec. Strategije vlasti i demonstranata su se menjale, ali glavni element građanskog protesta i dalje su blokade raskrsnica, a čime vlast nikako da se izbori. U početku je masovnost protesta rasla, ali se nakon 15. marta ona nalazi u opadanju, ali to još uvek ne znači da je opasnost od „obojene revolucije“ prošla – kako je to i sama vlast isticala. Očigledno je ovde reč o jednom strukturalnom problemu, budući da protesti traju izuzetno dugo i da im se kraj ne može još sagledati. To je razlog zašto je potrebno da se vratimo jedan korak unazad i da shvatimo kako je sve krenulo. Kada je SNS 2012. godine došao na vlast, očigledno da je ova stranka imala jasan politički cilj. Akcenat je bio postavljen na jačanje industrijskih kapaciteta i to prvenstvno intervencijom same države. Ne treba zaboraviti da SNS na vlast dolazi u jednom kriznom periodu: od 2008. godine se javlja SEK-a (Svetska ekonomska kriza), a koju prate opasnosti od poplava (2...