Novi film Rajka Grlića (Svemu dođe kraj) izvanredno je ostvarenje iz nekoliko razloga. Poznato je da se Rajko Grlić afirmisao kao reditelj koji se bavi suptilnim i intimnim ljudskim odnosima, ali u svemu tome uvek provejava i nekakva politička poruka. Zapravo, u njegovim filmovima politika se često suprotstavlja ljubavnim osećanjima i ona je ono što remeti ljubavni život glavnog junaka i vodi ga tragičnom kraju. Čini se da je u središtu Grlićevih filmova individualna sreća pojedinca koji najčešće iz ličnih razloga dolazi u sukom sa političkim strukturama, koje se veoma surovo obračunavaju sa njim. Obično se tu radi o običnim ljudima koji politiku koriste kao pokriće za ostvarenje vlastitih ambicija i ličnih interesa. Ne treba ni spominjati ovde filmske klasike poput: Samo jednom se ljubi (1981) i Za ljubav je potrebno troje (1985). Naravno, Grlić spada i u red onih filmskih autora koji se bave suptilnim ljudskim osećanjima, intimnim odnosima i ljubavnim razmiricama koji ne moraju nužn
teorija kao angažman i politička praksa