Mašina-proteza i mašinski spojevi

Šta će biti sa Jugoslavijom nakon Tita, bilo je uobičajeno novinarsko pitanje tih dana, na koje se ni izbliza nije nazirao odgovor. Osim toga, bili su nerešeni brojni ekonomski problemi: naftna kriza je otvorila pitanje ektremne prezaduženosti bivše Jugoslavije, dok je pad produktivnosti doveo do velike nezaposlenosti, naročito, mlade populacije. Ako se tome doda i nejednaki privredni razvoj, koji je bio veoma izražen na saveznom nivou i u odnosu na republike (republike na severu su bile u mnogo povoljnijem položaju nego one na jugu), i nacionalno pitanje (ovo poslednje je naročito pogađalo Srbe, s obzirom da su oni ostali podeljeni kako na pokrajinskom, tako i na republičkom nivou), onda je sasvim evidentno da je velika društvena kriza bila na pomolu. Tu svakako treba dodati i učestale neštašice namirnica, hrane i energenata (struje i goriva) početkom 1980-ih, a što je dodatno uticalo na blagostanje zemlje. Bilo je predloga da je ove ekonomke probleme mnogo lakše rešavati unutar samih

Šta danas još reći o Ribljoj čorbi? Nesumljivo da je reč o hard rok bendu koji je na kraju u potpunosti postao odraz svoga frontmena, Bore Đorđevića. Njegov nedavni odlazak i jeste povod da se o ovom bendu kaže još po koja reč. Nesumljivo da je Bora bio kontroverzna ličnost jugoslovenske i srpske rok scene. Riblja čorba nastaje u eri postpanka, a što u muzičkom smislu jeste doba novog talasa hevi metala u Engleskoj. Ali, čini se da Riblja čorba i nije baš pratila moderne muzičke trendove. Jedan od razloga je i taj što je muzička industrija u bivšoj Jugoslaviji bila dovoljno razvijena da bi sledila vlastite tokove. Kada je reč o velikim jugoslovenskim rok bendovima, uvek je bila izražena nekakva potajna konkurencija između dva velika benda: Indeksa i Korni grupe, Bjelog Dugmeta i Smaka. Slična opozicija je postojala i na srpskoj muzičkoj sceni između Riblje čorbe i Bajage i instruktora. Ali, nesumljivo je da Riblja čorba spada u vrstu mlađih jugoslovenskih rok bendova, nastale u doba