Mašina-proteza i mašinski spojevi

Savremeni neoliberalni kapitalizam svoj vrhunac suptitutivnosti doživljava u nekakvim tehničkim mašinama, čija je svrha da na pojedinim mestima zamene nefunkcionalan i neproduktivan ljudski rad. Tako imamo situaciju da se u sportu, a posebno u fudbalu, usvajaju određene tehničke performanse koje bi trebalo da poboljšaju učinak sudija na terenu (gol-linijska tehnologija, var- tehnologija, tehnoligija senzitivna na dodir ruke i sl.). Savremena akademska zajednica je upoznata sa specifikovanim programima za pisanje tektova ili izradu umetničkih dela u kojima učestvuje veštačka inteligencija, pri čemu ona kombinuje veliki broj informacija dostupnih putem interneta kako bi zaokružila neki narativ opšteg tipa, ili proizvela neko umetničko delo po uzoru na nekog poznatog slikara, vajara, muzičara i sl. Nesumljivo da sa tehničke strane to u mnogome rasterećuje akademski svet, ostavljajući mu mogućnost da se usredsredi na vlastitu kreativnu delatnost, dok tehničke stvari prepušta veštačkoj inte

Mnogo toga je napisano o vezi između kulta ličnosti i nekog političkog poretka. Prošlo je mnogo vremena od Hruščovljevog istupanja (1956) i priznanja kulta ličnosti u ime Staljina, nakon čega su mnogi politički sistemi, u bližoj ili daljoj prošlosti, dobili naziv sličan staljinizmu: degolizam, titoizam, tačerizam, cezarizam i sl. Naročito ovde pogađa sličnost između degolizma i titoizma, sličnost u jednom istorijskom smislu između Francuza i Srba. Sećam se da je svojevremeno jedan francuski teoretičar pisao o toj naročitoj vezi koju Fransuzi gaje prema kultu ličnosti. I ne treba ići daleko u prošlost da bi se ova veza pokazala. Dovoljno je baciti pogled na period od Francuske revolucije naovamo. Francuska revolucija je izrodila dosta harizatičnih ličnosti, ali jedna od njih se posebno isticala, i o njoj je doista i mnogo toga napisano, naročito je podvučen taj moralni karakter kojim je bila obojena njegova vladavina, a koja je dovela do tzv. revolucionarnog terora: naravno, reč je o na