Suštinska uloga po pitanju određenja suverene vlasti, pored Makijavelija, pripada i Hobsu. U Levijatanu on polazi od pretpostavke prirodnog stanja, koje je ''stanje rata sviju protiv svih''. Istovremeno, ono je izraz prirodne jednakosti. Hobs to opravdava tako što tvrdi da je u prirodnom stanju i najslabiji u mogućnosti da, bilo udruživanjem bilo različitim spletkama, ubije najjačeg. Prirodno stanje je stanje anarhije, tj. stanje odsustva bilo kakve suverene vlasti. Shodno tome ne postoje zakoni, niti kakva druga pravila koja bi određivala ponašanja pojedinaca. Svako ima pravo na sve, ali mu istovremeno preti opasnost od svih. Prirodno stanje je permanentno stanje rata, ''čovek je čoveku vuk'' kako to kaže znamenita Hobsova formulacija. Budući da u prirodnom stanju svako polaže pravo na sve, uključujući svojinu, slobodu i život drugog, u isto vreme je svako primoran da strahuje za isto: «Gde nema zajedničke vlasti, tu nema prava. Gde nema prava, tu nema ...
teorija kao angažman i politička praksa