Mašina-proteza i mašinski spojevi

Izvesno vreme u Srbiji tinja nekakav anonimni bunt, koji navodno dolazi od nekog studentskog pokreta, koji planira da izađe na izbore i pravi nekakve „studentske liste“ bez studenata na njima, a da se zapravo ne zna ni da li je reč o stvarnim studentima, stvarnim buntovnicima, budući da se mnogi od njih kriju iza anonimnim imena, nekakvih sumnjivih portala i nekih nazovi neformalnih udruženja. A pritom, nije reč ni o kakvoj „stvarnoj pobuni“ već pre o nekakvom umišljenoj sabotaži, koja se provodi u nekakvim anarhističkim pokušajima „građanske neposlušnosti“ koji najviše iritiraju obične građane, a vlast održavaju u stanju anarhije – može li vlast da poželi bolju poziciju – tako da ona u svakom trenutku može da se pozove na tolerantan odgovor policije i nekakve nazovi demokratske procedure, koje sa demokratijom nemaju nikakve veze jer demokratija između ostalog zahteva i zaštitu ustavnog poretka (pri čemu se Ustav i Zakon krše na svakom koraku, kako od strane vlasti, koja je dužna da ga...

U ovom poglavlju se bavimo problemom krstaških ratova. Epoha krstaških ratova se u literaturi označava i kao uspon Evrope u srednjem veku (Trevor-Roper, 2009). U čuvenoj studiji o ovom pitanju Mark Bloh je razmatrao "dva razdoblja feudalizma" (Bloh 2001). U prvom razdoblju (od VII do X veka) vlada opšta pometenost i nesigurnost: najezde kopnenih (Mađari) i vodenih nomada (Vikinzi), uspon islama, dok u drugom razdoblju (od XI do XIV veka) dolazi do stabilizacije, rasta stanovništva i ekspanzije hrišćanstva (krstaški ratovi). Padom Zapadnog rimskog carstva (476) u Evropi je stvoreno jedno stanje totalne nesigurnosti. Veliki centri moći su se nalazili na Istoku (Vizantija i Persija), dok su Evropom harale nomadske najezde. U Evropi je jedini postojan centar moći bila Crkva, koja je težila da putem hristinijanizacije nomadskih plemana obezbedi relativnu stabilnost evropskog političkog prostora. Učvršćujući hrišćansku veru među Germanima i jačajući političke saveze porodičnim vez...